Kad Zontag prospe pred nas ‘Super Kikiriki’

http://www.rockomotiva.com/fresh/video-singl/kad-zontag-prospe-pred-nas-super-kikiriki/

 

Piše: Vlada Nedeljković

Kratak uvod o Diznijevim junacima u Srbiji

Pre rata u periodu 1935-1941. u Jugoslaviji se nedeljno prodavalo oko dvesta do trista hiljada primeraka stripova. Najranija verzija stripova o Mikiju Mausu objavljena je u dečijem listu „Veseli četvrtak“, još 1932. godine. Ulaskom nacista u Beograd, 1941. godine, stripovi, uključujući i Diznijeve, prestali su da izlaze. Nakon rata i nakon rezolucije Informbiroa 1948. godine, kada je Jugoslavija počela da se okreće kulturi Zapada, otvorio se prostor i za povratak Diznija. „Zašto da ne, ja volim Paju Patka“, izjavio je Josip Broz. Na spisaku filmova koje je Tito gledao u njegovoj rezidenciji je bilo puno Diznijevih filmova. Usledio je masovni povratak Diznija u socijalističku Jugoslaviju.

Super Šilja ili Super Goof

U Americi se prva verzija Super Šilje dogodila u februaru 1965. „The Phantom Blot meet Super Goof“ (Walt Disney’s The Phantom Blot # 2, februar 1965) Super Goof je Goofyjev superherojski alter ego koji svoje moći dobija jedući super kikiriki. Goofy je postao prvi Disneyev lik koji je takođe postao superheroj. Njeove sposobnosti su fascinantne- može leteti, ima rendgenski vid, super snagu, super brzinu, super disanje i druge moći.

Te godine 1965. Kalifornija je gorela u rokernol kutluri, u San Francisku su svirali the: Beatles, Rolling Stones, Byrds, Jefferson Airplane Charlatans, Great Society. Fugs ,Mystery Trend Grateful Dead. Ken Kesey je vec 1964 prošao s autobusom punim umetnika na tripu celu Ameriku i sve se to slivalo u SF zajedno s pesnicima kao sto je Alan Ginzberg ili Gary Snyder. Beat poezija, eksperimenti, nova muzika označili su te 1965, najavu psihodelične 1966. Uporedo s razvojem psihodelične umetnosti koja je počela 1965, počela je da se razvija i popularnost Super Šilje kako u Americi tako i po svetu pa i u Jugoslaviji. Diznijevi junaci su bili mnogo popularniji i stariji nego np Alan Ford ili Teks Viler. Svi su prvo čitali Diznija, ostalo je kasnije došlo. Super Šilja je bio prvi psihodelični strip junak. Mnogi to nisu ni primetili, jer su ga čitali dok su bili deca.

107746712_211379553406439_1556116492306792977_n

Ja sam isto bio jedan od klinaca koji je i prodavao stripove s Mikijem 1970.godine i često sanjao snove gde su se u snu pojavljivali svi Diznijevi junaci. I eto odlučio sam da ih ponovo pozovem u basnu, kako bi dočarao šta nam to rade moderne Baje Patkovi po kraljevstvima Kosova i Avganistana…

Što se tiče produkcije i ovog puta je za to bio zadužen Aleksandar Belobrk Bekus, by the way, pre nekoliko godina mi je objašnjavao problem ljudi na heroinu. Kazao mi je, oni hoće da su super, da im je stalno super. Kao onaj Šilja koji pojede super kikiriki i onda postaje Super Šilja. .

Continue Reading

Procvetam Video Zontag 2020

zontag procvetam 2020                        

Ovo je još jedan singl koji izlazi iz studija Aleksandra Bekusa – Novi Sad. Beki trenutno producira gomilu acid bendova iz sveta, naročito iz Zapadne Amerike. On radi zapravo s više zemalja i radi u više žanrova, ali za ovu priču je bitna ta nova produkcija čija je prirodna posledica New Acid Acoustic Rock. Beki je potpuno nepoznat srpskoj rok javnosti. Ali, u svetu stvari stoje drugačije. On producira stotine bendova. Ja sam s njim uradio „Energy and Light“, „Februar“, a trenutno objavljujemo singl po singl. Svaka pesma ima poruku. Neke pesme će biti basne, kao „Jablan“ (koja sledi), „Super Šilja“ (koja sledi) kao i „Procvetam“ na određeni način. Neki tekstovi su pozajmljeni kao „Okean“ (Tišma) ili „Oda slobodi“ (Gundulić).

Piše: Vlada Nedeljković

Pesmu sam svirao u više verzija, u različitim štimovima dok se nisam zaustavio na jednom posebnom štimu. Nije tajna. U pitanju su ovi tonovi DADDAD. Dakle muzički DADA, jednostavan i kristalno jasan. Znate, nema pesme bez rifa. A te rifove brzo čovek prostudira dok svira iz eadghe štima. Da bi mogao ponovo da izvlačiš nove rifove na gitari, moraš da menjaš štim. Neki štimovi omogućavaju da se čuje istovremeno i bas linija i solo linija i akord. Efekat je kao da čuješ dve tri gitare, a u pitanju je samo jedna.

105584775_2352793525017399_4257798953397888148_n

Ova pesma je odavno nastala. Pomogao mi je Mića Bosanac pre više decenija. I tekst je originalan. Refren sam preuzeo od Davida Albaharija, s kojim sam učestvovao u jednoj emisiji 1990. u tad čuvenom Radio Pančevu. S nama je bio i moj prijatelj, profesor Dragan Radulović koji je preveo knjigu „Trava“. Pesma nije samo lična, već prestavlja i delić ideološke matrice rokenrol generacije. Te godine, Jugoslavija je još postojala, kao i velika nada da će život ovde procvetati. No, mi smo ušli u rat svih protiv svih, usput smo zaratili i s prirodom, a to s prirodom je mnogo pogubnije. Bacili smo otrove u reke, u zemlju, u vazduh i u naše duše. Pobili smo pčele, pa šta. Pa, ništa. Bukvalno ništa neće ostati od biljaka i života na planeti ako ih dokrajčimo, a na dobrom smo putu. Menjamo vremenske prilike po potrebi i izazivamo tektonske ekološke i temperaturne promene. Zaratili smo s Kosmosom i kazna momentalno stiže, ali ne po ljudskim protekcionističkim zakonima gde je neko kao dobar, neko je nevin, a neko i kriv. Kosmos je pravedan. I kazna je totalna i sveobuhvatna. Greške se momentlano plaćaju, nikakve molitve nam neće pomoći. Čovek se dakle odrodio sam od sebe, a odrodio se i od prirode i ŽIVOTA. Moja najveća radost je svaki novi dan i izlazak Sunca, susret s biljkama koje se presijavaju u parkovima, susret s životinjama, dakle s stvorenjima koja su još uvek u skladu s Kosmosom za razliku od nas. Postojala je u Jugoslaviji jedna neverovatno urbana generacija u svim svetim gradovima od Dubrovnika do Beograda. Ona je pokušala da veruje u prirodne zakone, a ne ljudske i političke. Verovala je u sklad i ljubav i pobedu života nad glupošću i smrću. Njen najveći spomenik je Jugoslovenska rokenrol kultura, koja još uvek postoji, ali samo na nebesima. Sve naše rokenrol duše već pripadaju tom nebeskom gradu i toj nebeskoj rokenrol naciji, a kad procvetamo i bacimo seme, pripadaće i naša tela.

Continue Reading

Novi spot Zontaga

Svakog jutra bude me džipovi,

Svakog jutra sam se budio uz muziku rokenrola. Kad nije bilo muzike loše mi je počinjao dan.

Piše: Vladimir Nedeljković

Nakon doručka obilazio sam trafike i kupovao Džuboks ili Melody Maker, onda sam obilazio prodavnicu Jugoton da vidim da li se pojavilo neko novo rokenrol izdanje.

Odavno više nema novih izdanja, rok časopisa. Na naslovnim stranama su decenijama političari. Negde su se izguble rokenrol zvezde. Gitare i bubnjeve su zamenuli džipovi, rifove na gitari policijske sirene.

Jugoslovenski rokenrol san je odavno u ilegali, umetnost je izolovana stvarnošću koja sve više liči na jedan ružan san. Problem je što to nije moj san, taj san neko drugi sanja, neko ko je operisan od rokenrola. Ludilo je inficiralo ljude! ludilo i strahovi od kojih smo se razboleli.

Tekst i muziku sam ja napisao, a sve je snimljeno kod Dušana Novakova najboljeg jazz bubnjara Srbije, Austrije i šire. U pitanju je Dukatton studio u Beču. Dušan je odsvirao bubnjeve i snimio uživo našu svirku u studiju. Uživo smo sve snimali da bi imali živu dinamiku. Zvuk je kasnio obradio Bekus, a ja sam odradio konačnu montažu slike i zvuka.

Continue Reading

Izolacija

http://www.rockomotiva.com/fresh/video-singl/zontag-izolacija-na-sceni/?fbclid=IwAR3FNo4ugGtUsfyyDuFzLDyyX4KoITBbvH7qJIt6IA43R36N9I7PyLlhoLY

Zontag: ‘Izolacija’ na sceni

Legendarni pančevački rokenroler Vlada Nedeljković – Zontag objavio je pesmu posvećenu našoj trenutnoj, ne baš zavidnoj, situaciji. Produkciju za nju uradio Aleksandar Bekus, a snimljena je u Dukatton studiju u Beču. Evo i autorovih razmišljanja na zadatu temu:


Da svi smo sad u izolaciji, neko je srećan da bude s porodicom, neko je srećan da stvara umetnost, a neko je srećan što je uopste i živ. Ja sam imao sreće da mi bubnjeve odsvira legenda evropskog i svetskog jazza Dr Dušan Novakov, tekst napiše Aleksandar Žikić.

Ovo je prva varijanta spota. Kako je izolacija i bukvalno na sceni koristio sam svoje stare snimke. Ulica je prazna. Ništa se ne dešava. Prebiramo po mislima i prošlosti. Pre neki dan sam i napisao drugačiju poeziju, pesmu „Izolacija 2020″.

Misli padaju pomešane
s krupnim pahuljicima snega
koje raznose strahovi
Progutao sam dim
i povraćao od realnosti
bežeći u nestvarnost
Kad se sve ovo završi
i kad svetlost sve obasja
postaću zvezda

 

Continue Reading
1 2 3 5